Ugalj

Najpopularnije orgevno stredstvo, prošlih vremena, a i sadašnjih, jeste ugalj. Da bi, pri kupovini, znali šta treba da uzmete, da bude dovoljno toplote, a da pritom cene budu pristupačne, morate se informisati o uglju, bar znati neke osnovne karakteristike. Mi ćemo Vas sada provesti kroz mali tekst o uglju, to će biti dovoljno da znate, da bi mogli  kvalitetno izabrati.

Na našim prostorima, zastupljene su tri grupe uglja:

  • Ligniti
  • Mrki ugalj
  • Kameni ugalj

Kvalitet uglja zavisi od mnogo činjenica, a glavna je njegovo nastajanje. Prvenstveno, ugalj se koristi jos od XVI veka, tada se već znalo dosta o njegovom nastanku, kvalitetu i drugim osobinama, ali kako danas tehnologija napreduje, mnogo se više zna.

Prva faza nastajanja uglja jeste da drvo dospe pod zemlju. Tu se isušuje i lagano, prirodnim procesima, se ugljeniše. Prva faza, odnosno prvi dobijeni materijali od drveta, nazivaju se treseti. Treset se ne koristi pri ogrevu, u velikoj meri, iz razloga što on brzo sagoreva i nema neku toplotu. Pritom, poseduje veliku količinu vlažnosti, tako da se on retko, skoro nikako, ne eksploatiše. Sledeća faza je faza kada se treset pretvara u lignit. Lignit je poznat i pod nazivom „drveni ugalj“, on se koristi u velikoj meri pri ogrevu. Takođe, lignit ima svoju vlažnost, ali se vrši njegovo sušenje, te se time dobije suva materija, koja ima veliku toplotnu vrednost. Ligniti spadaju u najjeftiniju vrstu uglja, a najveći razlog, pored vlažnosti, jeste to što ima nisku kaloričnost. Sledeća faza je nastajanje mrkog uglja. Mrki ugalj se može podeliti u dve grupe: meki i tvrdi. Podela se vrši na osnovu toga koliko biljnih ostataka ima na uglju. On spada u jedan od zastupljenijih vrsta uglja na našim terenima. Za mrki ugalj se odlučuje veliki broj ljudi, njegova cena je pristupačna, nešto je skuplji od lignita, a ima veću kaloričnost, manje pepela i dobro održava temperaturu. Boja uglja se kreće od tamno braon, pa sve do crne boje, s toga i ovakav naziv. Sledeća faza je faza kada nastaje najkvalitetniji ugalj koji možemo promaći, a to je kameni ugalj. Jako je redak na našim prostorima, s toga što je dugo vremena potrebno da on nastane, a brzo se troši. Ima visoku kaloričnost i dugo održava toplotu u prostoriji. Najčešće se koristi u industrijske svrhe, iz razloga što ima malo otpada i što nije potrebno često loženje. Sledeća i poslednja faza je stvaranje antracita. Antracit je ugalj koji ima veliku kaloričnost, jake temperature, ali ga je baš teško pronaći, s toga, retko ga ima u upotrebi.

Autor: Marija Mitrović