Popravka i vađenje zuba

Zubi (dentis) su organi koji se nalaze na početku digestivnog trakta, u usnoj duplji. Svaki zub izgradjen je od zubne gleđi, dentina i cementa, a izmedju njih se nalazi vezivno tkivo, koje se naziva zubne pulpe.

Od postanka čovečanstva, ljudi su imali probleme sa zubima. Rešavali su probleme na mnoge načine, ali obično su se svi završavali vađenjem. Prvi dokumenti, o metodama lečenja zubobolje, datiraju iz vremena 9000 godina, pre nove ere, još iz doba Neolita. Ljudi su umesto plombi, koje danas imamo, koristili kamenje, školjke, pa čak, i parčiće drveta. Prve plombe, nalik današnjim, nastale su krajem 19. veka i bile su mešavina žive i drugih metala.

Najčešće, stečeno, oboljenje zuba naziva se karijes. Karijes je oboljenje tvrdih tkiva zuba i dovodi do razaranja zuba, a ako se ne leči na vreme, može ozbiljno oštetiti desni. Obično kreće na površini zuba, pa se dalje širi na centralni deo zuba. Uzrokuje jake bolove i često krvarenje.

Širenje karijesa

Da bi sprečili nastanak karijesa neophodno je svakodnevno voditi računa o ličnoj higijeni. Redovno pranje zuba i korišćenje sredstava namenjenim prevenciji  protiv karijesa, znatno utičemo na zdravlje zuba.

Karijes se manifestuje, obično, kao crna mrlja na zubu, ali nije  isključeno, mada retko, manifestuje se unutar zuba i može se videti samo pomoću snimka.

Ukoliko je došlo do karijesa, ne bitno da li ste ga primetili kao crnu mrlju ili, pak, u vidu bola i krvarenja, neophodno je odmah se javiti svom stomatologu, kako bi se, na vreme, sprečilo dalje širenje i kako bi Vam zub ostao.

Sam proces lečenja (popravke) zuba spada u hiruške intervencije, koje se rade bez anestezije ili sa lokalnom anestezijom. Proces obuhvata, ručno ili mašinsko, otklanjanje obolelog tkiva od zdravog. Nakon čega se u prostor, gde je bio oboleli deo, postavlja, unapred, pripremljeni ispun. U današnje vreme se, najčešće, koriste amalgamski ispuni, kompozitni ispuni ili, retko, glas jonomer cimenti.

Amalgamska plomba- levo i kompozitna plomba- desno.

Glas jonomer cimenti su supstance napravljene od baznog stakla i kiselog polimera. Danas se, najčšće, koriste kompozitni ispuni, poznatiji kao bele plombe.

Ukoliko je zub previše oboleo i ne postoji mogućnost lečenja, vrši se vađenje zuba.

Vađenje zuba spada, takodje, u hiruške intervencije. Prilikom ovog zahvata se koristi lokalna anestezija, a oboleli zub se vadi iz svoje čašice, posle ove intervencije pristupa se zbrinjavanju nastale rane.

Vađenje zuba

Zubi se vade u tri faze:

  1. Odabir instrumenata za intervenciju (klešta, poluga).
  2. Ubrizgavanje anestezije.
  3. Pomeranje zuba unutar čašice.

U slučajeve za vadjenje spadaju:

– Parodontopatični zubi.

-Zubi sa mrtvom pulpom, koji se ne mogu lečiti.

-Zubi koji ometaju protetičku nadoknadu.

-Zubi koji nisu izrasli ili su iskrivljeni i svojim stanjem ometaju druge zube ili stvaraju upale i ranice na desnima..

-Zubi koji ometaju ortodonski tretman.

Autor: Marija Mitrović